Saint-Petersburg State University research project The web site is created with the support of Russian Fund for Humanities, project No14-03-12003
«Bible Studies and Hebrew Studies» project Select text Polyglott Exegetics Research About Login
Яндекс.Метрика

<<<Matthew 1
<< Mark 4

Euangelium Secundum Marcum (Mark)     •     Chapter 5

Luke 1 >>>
Mark 6 >>

 Синодальный переводЦерковно-славянскийAgia Graphe
1И пришли на другой берег моря, в страну Гадаринскую. И# пріид0ша на w4нъ п0лъ м0рz, во странY гадари1нскую. Καὶ ἦλθον εἰς τὸ πέραν τῆς θαλάσσης εἰς τὴν χώραν τῶν Γεργεσηνῶν.
2И когда вышел Он из лодки, тотчас встретил Его вышедший из гробов человек, одержимый нечистым духом, И# и3злёзшу є3мY и3з8 кораблS, ѓбіе срёте є3го2 t гробHвъ человёкъ въ дyсэ нечи1стэ, καὶ ἐξελθόντος αὐτοῦ ἐκ τοῦ πλοίου εὐθέως ἀπήντησεν αὐτῷ ἐκ τῶν μνημείων ἄνθρωπος ἐν πνεύματι ἀκαθάρτῳ,
3он имел жилище в гробах, и никто не мог его связать даже цепями, и4же жили1ще и3мsше во гробёхъ, и3 ни вери1гами никт0же можaше є3го2 свzзaти: ὃς τὴν κατοίκησιν εἶχεν ἐν τοῖς μνήμασι, καὶ οὔτε ἁλύσεσιν οὐδεὶς ἠδύνατο αὐτὸν δῆσαι,
4потому что многократно был он скован оковами и цепями, но разрывал цепи и разбивал оковы, и никто не в силах был укротить его; занE є3мY мн0гажды п{ты и3 ќжы (желBзны) свsзану сyщу, и3 растерзaтисz t негw2 ќжємъ (желBзнымъ) и3 пyтwмъ сокрушaтисz: и3 никт0же можaше є3го2 ўмyчити ўкроти1ти: διὰ τὸ αὐτὸν πολλάκις πέδαις καὶ ἁλύσεσι δεδέσθαι, καὶ διεσπάσθαι ὑπ' αὐτοῦ τὰς ἁλύσεις καὶ τὰς πέδας συντετρῖφθαι, καὶ οὐδεὶς ἴσχυεν αὐτὸν δαμάσαι·
5всегда, ночью и днем, в горах и гробах, кричал он и бился о камни; и3 вhну н0щь и3 дeнь во гробёхъ и3 въ горaхъ бЁ, вопіS и3 толкjйсz кaменіемъ. καὶ διὰ παντὸς νυκτὸς καὶ ἡμέρας ἐν τοῖς μνήμασι καὶ ἐν τοῖς ὄρεσιν ἦν κράζων καὶ κατακόπτων ἑαυτὸν λίθοις.
6увидев же Иисуса издалека, прибежал и поклонился Ему, Ўзрёвъ же ї}са и3здалeча, течE и3 поклони1сz є3мY, ἰδὼν δὲ τὸν Ἰησοῦν ἀπὸ μακρόθεν ἔδραμε καὶ προσεκύνησεν αὐτὸν,
7и, вскричав громким голосом, сказал: что Тебе до меня, Иисус, Сын Бога Всевышнего? заклинаю Тебя Богом, не мучь меня! и3 возопи1въ глaсомъ вeліимъ, речE: что2 мнЁ и3 тебЁ, ї}се, сн7е бGа вhшнzгw; заклинaю тS бGомъ, не мyчи менє2. καὶ κράξας φωνῇ μεγάλῃ λέγει· Τί ἐμοὶ καὶ σοί, Ἰησοῦ, υἱὲ τοῦ Θεοῦ τοῦ ὑψίστου; ὁρκίζω σε τὸν Θεόν, μή με βασανίσῃς.
8Ибо Иисус сказал ему: выйди, дух нечистый, из сего человека. Гlаше бо є3мY: и3зhди, дyше нечи1стый, t человёка. ἔλεγε γὰρ αὐτῷ· Ἔξελθε τὸ πνεῦμα τὸ ἀκάθαρτον ἐκ τοῦ ἀνθρώπου.
9И спросил его: как тебе имя? И он сказал в ответ: легион имя мне, потому что нас много. И# вопрошaше є3го2: чт0 ти є4сть и4мz; И# tвэщA глаг0лz: легеHнъ и4мz мнЁ, ћкw мн0зи є3смы2. καὶ ἐπηρώτα αὐτόν· Τί ὄνομά σοι; καὶ ἀπεκρίθη λέγων· Λεγεὼν ὄνομά μοι, ὅτι πολλοί ἐσμεν.
10И много просили Его, чтобы не высылал их вон из страны той. И# моли1ша є3го2 мн0гw, да не п0слетъ и5хъ внЁ страны2. καὶ παρεκάλει αὐτὸν πολλὰ ἵνα μὴ ἀποστείλῃ αὐτοὺς ἔξω τῆς χώρας.
11Паслось же там при горе большое стадо свиней. Бё же тY при горЁ стaдо свин0е вeліе пас0мо. ἦν δὲ ἐκεῖ ἀγέλη χοίρων μεγάλη βοσκομένη πρὸς τῷ ὄρει·
12И просили Его все бесы, говоря: пошли нас в свиней, чтобы нам войти в них. И# моли1ша є3го2 вси2 бёси, глаг0люще: посли1 ны во свині‰, да въ нS вни1демъ. καὶ παρεκάλεσαν αὐτὸν πάντες οἱ δαίμονες λέγοντες· Πέμψον ἡμᾶς εἰς τοὺς χοίρους, ἵνα εἰς αὐτοὺς εἰσέλθωμεν.
13Иисус тотчас позволил им. И нечистые духи, выйдя, вошли в свиней; и устремилось стадо с крутизны в море, а их было около двух тысяч; и потонули в море. И# повелЁ и5мъ ѓбіе ї}съ. И# и3зшeдше дyси нечи1стіи, внид0ша во свині‰: и3 ўстреми1сz стaдо по брeгу въ м0ре, бsху же ћкw двЁ тhсzщы, и3 ўтопaху въ м0ри. καὶ ἐπέτρεψεν αὐτοῖς εὐθέως ὁ Ἰησοῦς. καὶ ἐξελθόντα τὰ πνεύματα τὰ ἀκάθαρτα εἰσῆλθον εἰς τοὺς χοίρους· καὶ ὥρμησεν ἡ ἀγέλη κατὰ τοῦ κρημνοῦ εἰς τὴν θάλασσαν· ἦσαν δὲ ὡς δισχίλιοι καὶ ἐπνίγοντο ἐν τῇ θαλάσσῃ.
14Пасущие же свиней побежали и рассказали в городе и в деревнях. И жители вышли посмотреть, что случилось. Пасyщіи же свині‰ бэжaша и3 возвэсти1ша во грaдэ и3 въ сeлэхъ. И# и3зыд0ша ви1дэти, что2 є4сть бhвшее. καὶ οἱ βόσκοντες τοὺς χοίρους ἔφυγον καὶ ἀπήγγειλαν εἰς τὴν πόλιν καὶ εἰς τοὺς ἀγρούς· καὶ ἐξῆλθον ἰδεῖν τί ἐστι τὸ γεγονός.
15Приходят к Иисусу и видят, что бесновавшийся, в котором был легион, сидит и одет, и в здравом уме; и устрашились. И# пріид0ша ко ї}сови, и3 ви1дэша бэсновaвшагосz сэдsща и3 њболчeна и3 смhслzща, и3мёвшаго легеHнъ: и3 ўбоsшасz. καὶ ἔρχονται πρὸς τὸν Ἰησοῦν, καὶ θεωροῦσι τὸν δαιμονιζόμενον καθήμενον καὶ ἱματισμένον καὶ σωφρονοῦντα, τὸν ἐσχηκότα τὸν λεγεῶνα, καὶ ἐφοβήθησαν.
16Видевшие рассказали им о том, как это произошло с бесноватым, и о свиньях. Повёдаша же и5мъ ви1дэвшіи, кaкw бhсть бэсн0му, и3 њ свиніsхъ. καὶ διηγήσαντο αὐτοῖς οἱ ἰδόντες πῶς ἐγένετο τῷ δαιμονιζομένῳ καὶ περὶ τῶν χοίρων.
17И начали просить Его, чтобы отошел от пределов их. И# начaша моли1ти є3го2 tити2 t предBлъ и4хъ. καὶ ἤρξαντο παρακαλεῖν αὐτὸν ἀπελθεῖν ἀπὸ τῶν ὁρίων αὐτῶν.
18И когда Он вошел в лодку, бесновавшийся просил Его, чтобы быть с Ним. И# влёзшу є3мY въ корaбль, молsше є3го2 бэсновaвыйсz, дабы2 бhлъ съ ни1мъ. καὶ ἐμβαίνοντος αὐτοῦ εἰς τὸ πλοῖον παρεκάλει αὐτὸν ὁ δαιμονισθεὶς ἵνα μετ' αὐτοῦ ᾖ.
19Но Иисус не дозволил ему, а сказал: иди домой к своим и расскажи им, что сотворил с тобою Господь и как помиловал тебя. Ї}съ же не дадE є3мY, но речE є3мY: и3ди2 въ д0мъ тв0й ко твои6мъ и3 возвэсти2 и5мъ, є3ли6ка ти2 гDь сотвори2 и3 поми1лова тS. καὶ οὐκ ἀφῆκεν αὐτόν, ἀλλὰ λέγει αὐτῷ· Ὕπαγε εἰς τὸν οἶκόν σου πρὸς τοὺς σοὺς καὶ ἀνάγγειλον αὐτοῖς ὅσα σοι ὁ Κύριος πεποίηκε καὶ ἠλέησέ σε.
20И пошел и начал проповедывать в Десятиградии, что сотворил с ним Иисус; и все дивились. И# и4де и3 начA проповёдати въ десzти2 грaдэхъ, є3ли6ка сотвори2 є3мY ї}съ. И# вси2 дивлsхусz. καὶ ἀπῆλθε καὶ ἤρξατο κηρύσσειν ἐν τῇ Δεκαπόλει ὅσα ἐποίησεν αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς, καὶ πάντες ἐθαύμαζον.
21Когда Иисус опять переправился в лодке на другой берег, собралось к Нему множество народа. Он был у моря. (За 20.) И# прешeдшу ї}су въ корабли2 пaки на w4нъ п0лъ, собрaсz нар0дъ мн0гъ њ нeмъ къ немY. И# бЁ при м0ри. Καὶ διαπεράσαντος τοῦ Ἰησοῦ ἐν τῷ πλοίῳ πάλιν εἰς τὸ πέραν συνήχθη ὄχλος πολὺς ἐπ' αὐτόν, καὶ ἦν παρὰ τὴν θάλασσαν.
22И вот, приходит один из начальников синагоги, по имени Иаир, и, увидев Его, падает к ногам Его И# сE, пріи1де є3ди1нъ t ґрхісmнагw6гъ, и4менемъ їаjръ, и3 ви1дэвъ є3го2, падE при ногY є3гw2 Καὶ ἔρχεται εἷς τῶν ἀρχισυναγώγων, ὀνόματι Ἰάειρος, καὶ ἰδὼν αὐτὸν πίπτει πρὸς τοὺς πόδας αὐτοῦ
23и усильно просит Его, говоря: дочь моя при смерти; приди и возложи на нее руки, чтобы она выздоровела и осталась жива. и3 молsше є3го2 мн0гw, глаг0лz, ћкw дщи2 моS на кончи1нэ є4сть: да пришeдъ возложи1ши на ню2 рyцэ, ћкw да спасeтсz и3 живA бyдетъ. καὶ παρεκάλει αὐτὸν πολλὰ, λέγων ὅτι Τὸ θυγάτριόν μου ἐσχάτως ἔχει ἵνα ἐλθὼν ἐπιθῇς αὐτῇ τὰς χεῖρας, ὅπως σωθῇ καὶ ζήσεται.
24Иисус пошел с ним. За Ним следовало множество народа, и теснили Его. И# и4де съ ни1мъ: (За 21.) и3 по нeмъ и3дsху нар0ди мн0зи и3 ўгнетaху є3го2. καὶ ἀπῆλθε μετ' αὐτοῦ· καὶ ἠκολούθει αὐτῷ ὄχλος πολύς, καὶ συνέθλιβον αὐτόν.
25Одна женщина, которая страдала кровотечением двенадцать лет, И# женA нёкаz сyщи въ точeніи кр0ве лётъ дванaдесzте, Καὶ γυνή τις οὖσα ἐν ῥύσει αἵματος ἔτη δώδεκα,
26много потерпела от многих врачей, истощила всё, что было у ней, и не получила никакой пользы, но пришла еще в худшее состояние, -- и3 мн0гw пострадaвши t мнHгъ врачє1въ, и3 и3здaвши сво‰ вс‰, и3 ни є3ди1ныz п0льзы њбрётши, но пaче въ г0ршее пришeдши: καὶ πολλὰ παθοῦσα ὑπὸ πολλῶν ἰατρῶν καὶ δαπανήσασα τὰ παρ' ἑαυτῆς πάντα, καὶ μηδὲν ὠφεληθεῖσα, ἀλλὰ μᾶλλον εἰς τὸ χεῖρον ἐλθοῦσα,
27услышав об Иисусе, подошла сзади в народе и прикоснулась к одежде Его, слhшавши њ ї}сэ, пришeдши въ нар0дэ созади2, прикоснyсz ри1зэ є3гw2: ἀκούσασα περὶ τοῦ Ἰησοῦ, ἐλθοῦσα ἐν τῷ ὄχλῳ ὄπισθεν ἥψατο τοῦ ἱματίου αὐτοῦ·
28ибо говорила: если хотя к одежде Его прикоснусь, то выздоровею. глаг0лаше бо, ћкw, ѓще прикоснyсz ри1замъ є3гw2, спасeна бyду. ἔλεγεν γὰρ ἐν ἑαυτῇ ὅτι Ἐὰν ἅψωμαι κἂν τῶν ἱματίων αὐτοῦ, σωθήσομαι.
29И тотчас иссяк у ней источник крови, и она ощутила в теле, что исцелена от болезни. И# ѓбіе и3зсsкну и3ст0чникъ кр0ве є3S: и3 разумЁ њщути2 тёломъ, ћкw и3сцэлЁ t рaны. καὶ εὐθέως ἐξηράνθη ἡ πηγὴ τοῦ αἵματος αὐτῆς, καὶ ἔγνω τῷ σώματι ὅτι ἴαται ἀπὸ τῆς μάστιγος.
30В то же время Иисус, почувствовав Сам в Себе, что вышла из Него сила, обратился в народе и сказал: кто прикоснулся к Моей одежде? И# ѓбіе ї}съ разумЁ въ себЁ си1лу и3зшeдшую t негw2, (и3) њбрaщьсz въ нар0дэ, гlаше: кто2 прикоснyсz ри1замъ мои6мъ; καὶ εὐθέως ὁ Ἰησοῦς ἐπιγνοὺς ἐν ἑαυτῷ τὴν ἐξ αὐτοῦ δύναμιν ἐξελθοῦσαν, ἐπιστραφεὶς ἐν τῷ ὄχλῳ ἔλεγε· Τίς μου ἥψατο τῶν ἱματίων;
31Ученики сказали Ему: Ты видишь, что народ теснит Тебя, и говоришь: кто прикоснулся ко Мне? И# глаг0лаху є3мY ўчн7цы2 є3гw2: ви1диши нар0дъ ўгнетaющь тS, и3 гlеши: кто2 прикоснyсz мнЁ; καὶ ἔλεγον αὐτῷ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ· Βλέπεις τὸν ὄχλον συνθλίβοντά σε, καὶ λέγεις· τίς μου ἥψατο;
32Но Он смотрел вокруг, чтобы видеть ту, которая сделала это. И# њбглsдаше ви1дэти сотв0ршую сіE. καὶ περιεβλέπετο ἰδεῖν τὴν τοῦτο ποιήσασαν.
33Женщина в страхе и трепете, зная, что с нею произошло, подошла, пала пред Ним и сказала Ему всю истину. Женa же ўбоsвшисz и3 трепeщущи, вёдzщи, є4же бhсть є4й, пріи1де и3 припадE къ немY и3 речE є3мY всю2 и4стину. ἡ δὲ γυνὴ φοβηθεῖσα καὶ τρέμουσα, εἰδυῖα ὃ γέγονεν ἐπ' αὐτῇ, ἦλθε καὶ προσέπεσεν αὐτῷ καὶ εἶπεν αὐτῷ πᾶσαν τὴν ἀλήθειαν.
34Он же сказал ей: дщерь! вера твоя спасла тебя; иди в мире и будь здорова от болезни твоей. Џнъ же речE є4й: дщи2, вёра твоS спасe тz: и3ди2 въ ми1рэ и3 бyди цэлA t рaны твоеS. ὁ δὲ εἶπεν αὐτῇ· Θύγατερ, ἡ πίστις σου σέσωκέ σε· ὕπαγε εἰς εἰρήνην, καὶ ἴσθι ὑγιὴς ἀπὸ τῆς μάστιγός σου.
35Когда Он еще говорил сие, приходят от начальника синагоги и говорят: дочь твоя умерла; что еще утруждаешь Учителя? Е#щE є3мY гlющу, (и3) пріид0ша t ґрхісmнагHга, глаг0люще, ћкw дщи2 твоS ќмре: что2 є3щE дви1жеши ўч™лz; Ἔτι αὐτοῦ λαλοῦντος ἔρχονται ἀπὸ τοῦ ἀρχισυναγώγου λέγοντες ὅτι Ἡ θυγάτηρ σου ἀπέθανε· τί ἔτι σκύλλεις τὸν διδάσκαλον;
36Но Иисус, услышав сии слова, тотчас говорит начальнику синагоги: не бойся, только веруй. Ї}съ же ѓбіе слhшавъ сл0во глаг0лемое, гlа ґрхісmнагHгови: не б0йсz, т0кмw вёруй. ὁ δὲ Ἰησοῦς εὐθέως ἀκούσας τὸν λόγον λαλούμενον λέγει τῷ ἀρχισυναγώγῳ· Μὴ φοβοῦ, μόνον πίστευε.
37И не позволил никому следовать за Собою, кроме Петра, Иакова и Иоанна, брата Иакова. И# не њстaви по себЁ ни є3ди1наго и3ти2, т0кмw петрA и3 їaкwва и3 їwaнна брaта їaкwвлz. καὶ οὐκ ἀφῆκεν αὐτῷ οὐδένα συνακολουθῆσαι εἰ μὴ Πέτρον καὶ Ἰάκωβον καὶ Ἰωάννην τὸν ἀδελφὸν Ἰακώβου.
38Приходит в дом начальника синагоги и видит смятение и плачущих и вопиющих громко. И# пріи1де въ д0мъ ґрхісmнагHговъ и3 ви1дэ молвY, плaчущыzсz и3 кричaщыz мн0гw. καὶ ἔρχεται εἰς τὸν οἶκον τοῦ ἀρχισυναγώγου, καὶ θεωρεῖ θόρυβον, καὶ κλαίοντας καὶ ἀλαλάζοντας πολλά,
39И, войдя, говорит им: что смущаетесь и плачете? девица не умерла, но спит. И# вшeдъ гlа и5мъ: что2 м0лвите и3 плaчетесz; nтрокови1ца нёсть ўмерлA, но спи1тъ. καὶ εἰσελθὼν λέγει αὐτοῖς· Τί θορυβεῖσθε καὶ κλαίετε; τὸ παιδίον οὐκ ἀπέθανεν ἀλλὰ καθεύδει. καὶ κατεγέλων αὐτοῦ.
40И смеялись над Ним. Но Он, выслав всех, берет с Собою отца и мать девицы и бывших с Ним и входит туда, где девица лежала. И# ругaхусz є3мY. Џнъ же и3згнaвъ вс‰, поsтъ nтцA nтрокови1цы и3 мaтерь, и3 и5же (бёху) съ ни1мъ, и3 вни1де, и3дёже бЁ nтрокови1ца лежaщи. ὁ δὲ ἐκβαλὼν πάντας παραλαμβάνει τὸν πατέρα τοῦ παιδίου καὶ τὴν μητέρα καὶ τοὺς μετ' αὐτοῦ. καὶ εἰσπορεύεται ὅπου ἦν τὸ παιδίον ἀνακείμενον,
41И, взяв девицу за руку, говорит ей: "талифа куми", что значит: девица, тебе говорю, встань. И# є4мь за рyку nтрокови1цу, гlа є4й: таліfA кyмі: є4же є4сть сказaемо: дэви1це, тебЁ гlю, востaни. καὶ κρατήσας τῆς χειρὸς τοῦ παιδίου λέγει αὐτῇ· Ταλιθά, κοῦμι, ὅ ἐστι μεθερμηνευόμενον, Τὸ κοράσιον, σοὶ λέγω ἔγειρε.
42И девица тотчас встала и начала ходить, ибо была лет двенадцати. Видевшие пришли в великое изумление. И# ѓбіе востA дэви1ца и3 хождaше: бё бо лётъ двоюнaдесzте. И# ўжас0шасz ќжасомъ вeліимъ. καὶ εὐθέως ἀνέστη τὸ κοράσιον καὶ περιεπάτει· ἦν γὰρ ἐτῶν δώδεκα. καὶ ἐξέστησαν ἐκστάσει μεγάλῃ.
43И Он строго приказал им, чтобы никто об этом не знал, и сказал, чтобы дали ей есть. И# запрети2 и5мъ мн0гw, да никт0же ўвёсть сегw2, и3 речE: дади1те є4й ћсти. καὶ διεστείλατο αὐτοῖς πολλὰ ἵνα μηδεὶς γνῷ τοῦτο· καὶ εἶπε δοθῆναι αὐτῇ φαγεῖν.
  «Bible Textology», Russian Fund for Humanities project No 14-03-12003 Web-design: DK
© 2013-2023 Bible and Jewish Studies Centre, Institute of Philosophy, Saint-Petersburg State University Last update: Monday, January 23, 2017